- Detalji
-
Kategorija: Šumski vicevi
Napuši se orao na vrhu litice, skroz ušlagiran i nabrijan, govori sam sebi:
- “Koja sam ja faca, e!”
Zatim se sav onako nabrijan spizdi niz liticu.
Pada, pada i na pol metra od tla brzo zamahne krilima, poleti natrag gore i smjesti se opet na vrh litice.
Pun sebe veli:
- “Koja sam ja faca e, KOJA SAM JA FACA!”
Potom dođe drugi orao, pita ga:
- “Kaj to radiš, buraz?”
Veli mu ovaj:
- “A evo, duvam malo, oćeš sa mnom?”
I tak’ se njih dva napuše, spizde se niz liticu oba, padaju, padaju i na pol metra od tla zamahnu krilima i vrate se na vrh, ful nabrijani i napušeni, vele:
- “Koje smo mi face e, KOJE SMO MI FACE!”
Tad dođe medo. Pita on njih:
- “Dečki, kaj se radi?”
- “Duvamo malo, buš s nama?”
I sad pak njih trojica napušeni, nabrijavaju se opet i spizde se tak’ niz liticu i padaju, padaju, dva orla i medvjed.
I dok su padali, pita jedan orao medjveda:
- “Medo, pa jel’ ti imaš krila?”
- “Nemam.”
- “Stari, koja si ti faca e, KOJA SI TI FACA!”
